Kuća P – Inteligentna interpretacija tradicionalne forme
Poigravanje arhitekturom, postizanje vrednih i izuzetnih rešenja, ne podrazumeva nužno eksperimentisanje formom. Današnji primer svedoči o tome kako je adekvatnim arhitektonskim intervencijama tradicionalna, gotovo arhetipska forma, postala primer dobre savremene arhitekture, nova “arhitektonska ikona” okruženja. Nadamo se da će, kao takva, imati uticaj na širi kontekst u kome se nalazi i pokazati primer moguće prakse.
Objekat je delo arhitekata Tomislava i Krešimira Klepe, iz arhitektonskog biroa “Projekting d.o.o.” (Čikoševa 2, Zagreb). Ističu da su na projekat Kuće P izuzetno ponosni. Projektovali su je u okolini Oroslavlja, za bračni par, čija je inicijalna ideja o kući bila sasvim drugačija. Srećom, imali su sluha, prepustili su se sugestijama i dozvolili da se arhitektonska vizija razvije do kraja. Hrabrost i poverenje su se isplatili.
Teren na kome je locirana, teren sa izuzetnim padom, diktirao je njenu organizaciju. Projektni program je postavljen tako da što bolje iskoristi konfiguraciju. Kuća, sa lakoćom i elegancijom prati zadata ograničenja. U delu suterena razuđena, naizgled formirana od dva zasebna entiteta – garaže i objekta – a zapravo – preko spoljašnjeg stepeništa- potpuno povezana, skladna, funkcionalna.
U najnižem delu objekta- suterenu- nalazi se garaža za dva vozila, vešeraj, vinski podrum i veliki prostor za druženje sa kuhinjom i kaminom. Kako su investitori gurmani, koji često organizuju slavlja i druženja sa prijateljima, ovo je bila izuzetno bitna stavka na popisu prioriteta. Posebno je značajno što se odavde zabava može preneti u dvorište.
U prizemlje objekta, locirano iznad suterena, stupa se sa frontalne fasade. Čine ga ulaz sa garderobom, wc, pomoćna kuhinja sa ostavom. Zbog činjenice da žive sami, investitori su sugerisali da bude manjih dimenzija, sa prostorom za obedovanje za kuhinjskim ostrvom. Ostatak ove etaže zauzima dnevni boravak, koji se nastavlja na natkrivenu terasu.
Poslednji sprat objekta zauzima velika spavaća soba sa garderobom i izlazom na terasu sa zanimljivom pergolom. Tu je još i veliko kupatilo i radna soba, koja po potrebi postaje soba za goste.
Oblikovanje je tako vešto izvedeno kroz suptilne intervencije formom i materijalizacijom. Kada je u pitanju forma, klasičan oblik dvovodne kuće prekinut je, a zapravo nadograđen, četvorostranom prizmom, kroz koju se u objekat stupa. Ona je postala dodatno zanimljiva postavljanjem uskog prozora u delu sprata, koji je prati sa svih strana.
Sa zadnje strane, maestralna, a jednostavna ideja. Pergola koja prati “dvovodni” oblik. Bez nje ovaj objekat ne bi bio ono što jeste.
Kada je u pitanju materijalizacija, primetna je izvesna horizontalnost, koja nam sugeriše etaže. Sokla objekta naznačena je tamnijom sivom od nijanse suterena i prizemlja, što je suptilno i lepo. Međutim, ono što osvaja, jeste krovni lim, koji se prelio na zidove i odvojio spratnu etažu. U delu prizme se “horizontalna” materijalizacija i vertikalno prenela, te je čitav ovaj deo obložen limom.
Mudro i pažljivo promišljanje celine i detalja se isplatilo. Nastao je izuzetan objekat, primer onakvog kakav bismo voleli da što češće viđamo.
Veliko hvala Ivi Klepo Lepur, na otvorenosti, saradnji, ustupljenim informacijama i fotografijama.
Ivu na društvenim mrežama možete pratiti kroz njen Instagram profil i blog “Minimalizam. Život. Prostor”na kome često deli interesantne savete, primere i svoja razmišljanja.