Iz ugla jedne mame: Kako da dečije stvari ne zauzmu ceo stan?

By Jelena Paligoric Sinkevic | April 13, 2019 0 Comments

Pre dolaska deteta, stan je najčešće mikrokosmos dvoje ljudi i njihove ljubavi. To podrazumeva puno sitnica i uspomena, puno ličnog prostora. Ako imaju i ljubimca, priča se usložnjava. Bilo bi dobro da, sa dolaskom novog bića, probamo da sačuvamo bar deo tog (ličnog) prostora.

Budući roditelji uglavnom sređuju osnovni kutak, u kome su krevetac i sto za povijanje. Ređi je slučaj pravljenja čitave dečije sobe. Slagali se ili ne, u prvih godinu dana, beba treba da ima svoje mesto pored roditelja. Postoje različite teorije o razvijanju bliskosti u prvim mesecima, ali gotovo nijedna od njih ne savetuje preranu separaciju. Kao neko ko nije stručnjak, podržavam lični izbor.

Posmatrajući svoje okruženje, primećujem da je krevetac najčešće u roditeljskoj sobi. Raduje me što svedočim tome da sve više roditelja živi “coparenting”, naizmenično ustaju i na taj način dele brigu o bebi. Krevetac u bračnoj sobi obično biva praćen i prepovijalicom. Kada tome dodamo poligon za puzanje, bebi teretanu – prostor za vežbanje motorike, kao i stolicu za ljuljanju, te stolicu za hranjenje, plus kolica- jasno Vam je da je bebin ceo stan.

Kao mama jako aktivnog dvogodišnjeg deteta, koja živi u stanu sa mužem, u stanu u kome se na dnevnom nivou kuva, u koji dolaze prijatelji i deca, i koji nije penthouse, želim da podelim načine koji su mi pomogli da lakše funkcionišem. Ponekad, moj stan izgleda kao da je posred njega pala bomba, ali se uglavnom dobro organizujem.

Važno je da menjamo lake savete kao rešenja i ne propagiramo savršenost, jer našoj deci treba pristupačan prostor koji funkcioniše, a ne savršen muzej igračaka.

Ograničite prostor za igru

Nije zgodno kada se ceo stan pretvori u poligon za igranje. Niko ne želi da gazi po lego kockama. Roditelji imaju pravo na svoje fotelje i svoj tabure. Dakle – uspostavite granice.

Odvojite igračke po grupama

Divne kutije za odlaganje možemo naći na svakom koraku, kod različitih proizvođača. Dizajn i cenovni rang variraju, ali nema sumnje da ćete naći ono što Vam odgovara. Ja sam igračke svog sina podelile u sledeće grupe i kutije – autići, drvene, lego, plišane igračke i slagalice. Uz to su tu još i kuhinja i doktorska ordinacija. Svakog dana vadimo određenu kutiju, sada već sam traži ono za šta je raspoložen. Primećujem kako njegova kreativnost i mašta bujaju dok je fokusiran na igru sa samo par automobila.

Poklanjajte i nasleđujte. Kupujte polovno.

Garderobu, igračke, posteljinu… Uvek postoji neko kome je potrebno. Svaki grad ima adresu. Raspitajte se da li u vašem okruženju neko čeka bebu. Dosta stvari može biti upotrebljivo za mnogo više od jednog deteta. Takođe, ne stidite se da sami tražite i nasledite. Polovne stvari se sve češće pojavljuju na oglasima, pratite ih i sigurno je da ćete puno uštedeti.

Ne kupujte previše.

Svedoci smo činjenice da je megalomanija bolest savremenog doba. Jako je važno sačuvati se ovakvog načina života i proceniti šta je ono što nam je zaista potrebno. Ekonomišite. Bebe u najranijem periodu pamte samo ljubav. Sigurno neće zapamtiti 3 različite ljuljalice.

Šaljite dalje.

Dobijaćete mnogo stvari i od poznatih i od polupoznatih. Neke će biti po vašoj meri, neke druge ne. Sasvim je u redu da se posle otpakivanja zahvalite, a onda paket negde sklonite. Šalji dalje je mnogo bolja opcija – nekoga ćete obradovati. Da ne pričamo o tome da se vrlo često pokloni dupliraju.

Pustite dete da poželi.

Kada stignete do perioda popularno nazvanog “toddler”, dete će već imati svoje želje – želeće balone, autiće, kocke. Pratite ga i dozvolite da nešto želi duže od pet minuta. Sveobuhvatna dostupnost nije dobra. Kroz želje, deca se uče maštanju i strpljenju.

Ne budite samo konzument, budite stvaralac.

Nekada obična kutija donese mnogo više radosti od najskupljih igračaka. Internet je prepun tutorijala za pravljenje različitih stvari, u koje možete uključiti i dete. Delite aktivnost i učite.

Podržite male proizvođače.

Ima onih koji prave odlične kutije za skladištenje. Ima onih koji prave višenamenske igračke. Kupovinom od malih proizvođača podržavamo ljude koji su se ohrabrili na sopstveni biznis. Ukoliko deca rastu sa tim osećajem, znaće da cene one koji stvaraju.

Umesto igračaka, kupujte knjige.

Čitanje se uči kao i sve ostalo. Deca jako rano počinju da reaguju na senzorne knjige. Ukoliko rastu sa njima, rano nauče da biraju priče pred spavanje, priče za dobro jutro. Knjige se sa druge strane jako lako odlažu, male biblioteke u dečjem kutku nisu samo lepe već i korisne. Spremaju ih na periode učenja.

Napravite funkiconalni kutak po estetskim merama vaše porodice. I samo hrabro – svi moraju imati pravo na svoj prostor, i mame i tate i deca.